• Никола Драговић

- Зашто заборављамо своје победе - Бој на Плочнику

Updated: Jun 28

Чини се да Српски народ углавном воли да слави и пати за својим поразима, па чак и своје тешко извојеване победе претвори у сопствене поразе.


Често се запитам зашто се више пажње посвећује нашим поразима, него нашим славним победама?


Све славне  победе које су мукотрпно извојевали наши преци, требамо поштовати и поносито обележавати.

Једна од славних победа у нашој историји, која је заборављена и склоњена у страну, јесте и битка (бој) на Плочнику, која се догодила у јесен 1386. године.

Плочничко поље

И после више од VI векова постоје спорења да ли се ова битка заиста догодила или је само мит?


Као да неко намерно жели да потисне победе Српске војске у заборав.


Водећи се девизом „Оно што се не запише, као и да се није догодило“, решио сам да напишем пар реченица о ономе шта сам чуо од својих предака и оно о чему се прича у Топлици, а односи се на славну победу Српске војске на плочничком пољу 1386. године.


После Маричке битке 1371. године, и све већих надирања Османске војске на српске територије, након пада Ниша и Пирота, на удару Османлија нашла се и тереторија којом је владао српски кнез Лазар.


Територија, у народу позната под именом „Лазарева Србија“или "Моравска Србија".


Карта "Моравске Србије"

Одбијајући ултиматум турског султана Мурата, да му се покри и да његова војска прође кроз његове делове земље, идући тако према северу, где би му за узврат султан гарантовао независност, кнез Лазар је донео одлуку да се супростави Османској војсци и постави се као брана хришћанској европи од ислама, жртвујући тако свесно себе и свој народ.


Османслисјки султан Мурат увређен Српским одбијањем и пркосом запутио се са својом војском према Крушевцу, тадашњој престоници Лазареве држав, да је покори.


Мудри кнез Лазар, је у току ноћи ангажовао дрвосече како би балванима запречили пут Османској војсци код села Белољин и тако их усмере према плочничком пољу.


Плочничко поље је изабрано јер је окружено планинама са севера, запада и југа само је са истока отворено што представља повољан стратешки положај да се непријатељ сачека и порази.


Владајући добро војном тактиком и стратегијом, кнез Лазар је искористио предности плочничког поља да направи добру заседу, опколи Османску војску и потуче је до колена.


Прича се да је у овој бици рањен и Милош Обилић, славни српски витез, који ће у бици на косовском пољу, три године касније убити турског султана Мурата.


Српска победа на Плочнику је привремено зауставила продор турске војске према северу, која је морала да се повуче и консолидује своје редове.

Три године касније узимајући у обзир Лазареву војну тактику и мудрост, Турци бирају равно косовско поље за нови окршај са Србима.



Бој на Плочнику 1386

О боју на Плочнику и Српској победи се из не знам ког разлога упоште не говори, чак се и не спомиње, да ли је то проклество Србије да се порази славе, а победе скривају?


Да је победа на Плочнику била значајна за целокупну Европу у том периоду, говори и податак да је прича о боју на Плочнику дошла и до Француског двора, а њу је забележио Жан Франсоа из разговора са Лавом VI, петим краљем Јерменије.

Слични текстови:

- Двојица славних Лазаревих витезова из Топлице

- Сећање на 105-ту годишњицу од формирања Гвозденог пука - Гвоздени пук на Церу - Шта је нама данас Топлички устанак - Делећи судбину свога народа Краљ Петар I Карађорђевић у Куршумлији - Будимо достојни потомци својих предака

- Застава "Гвозденог пука" на ковчегу краља Петра