• Никола Драговић

Славни трубач легендарног „ГВОЗДЕНОГ ПУКА“ (2. део)


Повлачећи се са српском војском, Краљем, Владом и „Државом“, проживевши Албанску голготу млади трубач из Бојника, Рустем (Зите) Сејдић, нашао се на Солунском фронту, где се заједно са осталим саборцима припремао за ослобађање своје домовине и Јабланице.


Исчекивајући повратак кући и ослобађање домовине 1917. године до Рустема и његових земљака дошле су страшне вести.

Бугарски окупатори су уз знак одмазде због Топличког устанка, почели да врше незапамћен терор над цивилним становништвом на подручју Топлице и Јабланице.


Жељан освете и бржег повратка кући Рустем је са своја два ратна друга Вуксаном Радовановићем, познатијем по надимку Стругопутић и Илијом Попом Тонетом Илићем, мимо знања команде, усред кишне отишо да се освети Бугарима.


Ови храбри родољуби су на неколико места пресекли непријатељску бодљикаву жицу, а на руку им је ишла јака грмљавина па непријатељи нису могли да чују звук клешта приликом пресецања жице. Када су се привукли Бугарским рововима ова тројица легендарних бораца су кренула у остварење сулудо храброг плана.


Када су Вуксан Стругопутић и Илија Поп Тоне Илић изненада бомбама засули бугарске ровове, трубач Сејдић је за српску војску свирао јуриш, а за бугарску повлачење.


ВИТЕЗ И АЈДУК – ВУКСАН РАДОВАНОВИЋ СТРУГОПУТИЋ

Домишљати војни трубач Рустем Сејдић био је изузетан слухиста, данима је слушао шта то тамо Бугарски трубач свира и скинуо на слух Бугарске звуке повлачења.


За Бугаре је те ноћи настао пакао, само је шачица Бугара преживела и побегла из ровова, низ стрмо брдо, према команди и логору. Напрасно пробуђени Срби су просто разнели бугарске војнике који су увелико бежали мислећи да чују свог трубача. Остало је забележено су Срби јурили Бугаре те кишне ноћи 10 километара.


Након успешно изведене диверзије, српска војска је овладала бугарским положајима и запосела стратешки важну оближњу узвишицу, док се бугарска војска, у паници, повукла у залеђину.


Чувши за ово јунаштво, положаје српске војске сутрадан су обишли регент Александар Карађорђевић и француски командант савезничких снага Франше д’ Епере, који су храбре и домишљате борце Вуксана Радовановића – Стругопутића, Илију Поп Тонета Илића и Рустема Сејдића одликовали Карађорђевом звездом и чином наредника.

Након рата Рустем је у Нишу добио стан од државе за ратне заслуге где је провео последње дане свога живота.


Храброст и жртва Рустема за своју домовину, као и његова домишљатост и лукавство несумњиво залужују да се нађу у уџбеницима да подсете млађе генерација какви су им били преци и да слобода нема цену.


Овај легендарни трубач Гвозденог пука је био деда нашег најпознатијег трубача „краља трубе са Балкана“, како су га многи називали, Фејата Сејдића.


Фејат Сејдић,

Фејатови познаваоци кажу да је он само два пута свирао бесплатно, по аманету свога деде Рустема, једном за своју душу, а други пут када је свирао испраћај у војску, а деда му је говорио: „Труба тражи душу, неће без душе да се свира, не помажу ноте ако немаш душе.“


Чувајмо и поштујмо своје како би нас други ценили и поштовали!


Крај.



- Славни трубач легендарног „ГВОЗДЕНОГ ПУКА“ (1. део)