• Никола Драговић

- Систем „две листе“ – чвршћа веза између гласача и одборника

Updated: Nov 29, 2019


С времена на време се покрене питање страначког „прелетања“ из једне странке у другу. Недавно је дневни лист „Блиц“ објавио текст, позивајући се на истраживање Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), да је у периоду од 2016. године до 2019. године, од 6.566 одборника, колико укупно има у скупштинама градова и општинама, чак 657 одборника променило страначки дрес. Највише „прелетања“ је било у владајуће странке СНС и СПС.


На промену политичких страна одборника утичу многи фактори, а један од најзначајних фактора је постојећи изборни систем, у којем је цела локална самоуправа једна изборна јединица, одборнике предлажу странке или групе грађана, а након избора одборник  „слободно располаже својим мандатом“.

Уместо да знају за кога гласају, бирачи гласају за затворене листе које су састављене далеко од њихових очију, па се неретко дешава да грађани и не знају ко су одборници странака за које су гласали.


Један од предлога, за који сматрам да може довести до чвршће везе између одборника и бирача, јесте предлог да се постојећи изборни систем замени пропорционално персонализаваним системом или системом „две листе“.

Шта би он подразумевао?


Пропорционално персонализовани изборни систем би подразумевао да се на територији целокупне локалне самоуправе гласа за две листе.


Једну листу на којој би били одборнички кандидати, а на другој политичке странке и групе грађана.


Сваки бирач би имао два листића приликом гласања тзв. „два гласа“, један глас би давао странци а други појединцу (кандидату). Гласове које би добиле странке на подручју локалне самоуправе сабирали би се, а кандидати који би добили највећи број гласова заузели би места у одборничким клупама. При расподели одборничких мандата могао би се примењивати важећи изборни праг од 5% добијених гласова, а мандати би се распоређивали по Д'Хондтовом методу расподеле мандата.


Поставља се питање шта би се тиме добило?


С обзиром да расправа који је изборни ситем добар а који лош траје преко 200 година, и да се до данас није постигла сагласност који најбоље осликава народну вољу у представничким органима.

Сматрам да би се пропорционално персонализованим изборним системом добила чвршћа веза између бирача и њихових представника, јер би бирачи знали за кога гласају и свој глас би давали оном кандидату и оној странци за коју сматрају да најбоље заступа њихов интерес. Странке би водиле рачуна о томе кога ће кандидовати, а сам чин кандидовања би довео до здраве конкуренције између политичких субјеката да понуде најбоље кандидате и најбољи програм.

  • Facebook Social Icon
  • Twitter Social Icon
  • Instagram Social Icon
2018 - By Nikola Dragović - Politikolog