• Facebook Social Icon
  • Twitter Social Icon
  • Instagram Social Icon
2018 - By Nikola Dragović - Politikolog
  • Никола Драговић

- Сећање на Топлички устанак

Updated: Mar 4, 2019

Увек се у фебруару сетимо 1917., када су се наши славни преци супротставили далеко јачем окупатору, стали у одбрану својих огњишта, својих ближњих, своје државе и своје слободе. Далеко од своје Врховне команде, своје Владе и Краља, у поробљеној отаџбини у Топлици, Пустој Реци и Јабланици, окупила се група „устаника“ која није пристајала на окупацију и ропство.


После повлачења српске војске кроз Црну Гору и Албанију, окупирана краљевина Србија је била подељена између Аустроугарске и Бугарске. Граница између ове две окупационе зоне била је дуж Велике Мораве од Смедерева до Сталаћа, а затим линијом: Крушевац—Вукања—Злата—Лебане—Липовица—Огоште—Гњилане - Бетина —Шар Планина—албанска граница. Западно од ове линије је припало Аустроугарској, а источно Бугарској. Бугарима је припала и Вардарска Македонија, Приштински и Призренски округ. Од окупираног дела Србије Бугарска је створила две зоне: Моравску војно - инспекцијску област са седиштем у Нишу и Македонско војно - инспекцијску област са седиштем у Скопљу.


Према сведочењима становништва које је живело на територији које су контролисале бугарске окупационе снаге и према сачуваним списима, Бугари су вршили стравичне злочине над српским становништвом под велом ширења Софије и бугаризације српског становништва. Стрељан је велики број српских свештеника а српска презимена су скраћивана и уместо завршетка презимена на ИЋ додаван је наставак ОВ и ЕВ.

Кап која је прелила чашу и покренула устаничку лавину, била је Бугарска одлука о мобилизацији Српских младића и њихово слање на Солунски фронт, како би се тамо борили на страни окупатора против својих очева, браће, пријатеља, кумова.... Желећи да избегну мобилизацију и спасе се сопствене пропасти и срамоте, све више младића је одлазило у планине и шуме, где су се придруживали не пораженим Српским војницима. Тако се почела стварати организована герила, а шуме су биле пуне устаника. У народу се говорило да се више не може трпети зулум окупатора и њихова крвава злодела, већ се мора подићи на оружије, да би се одбранила огњишта и сачувало достојанство предака.


Група устаника из Топличког устанка 1917.

Супротно одлуци Врховне команде да се организованим нападом на непријатељске јединице сачека док се не започне са пробојем Солунског фронта, у селу Облићу, општина Бојник, у кући Народног посланика Милутина Драговића, донета је одлука да се прогласи устанак и подигне народ на оружије.

Устаници су за веома кратко време створили слободну територију која је, на северу ишла до Ђуниса, на западу долином реке Расине и преко Копаоника ка Ибру, на југу од Слатине на Ибру до Врања, на истоку до Јужне Мораве са Куршумлијом и Прокупљем у средини. Устаници и комите су се појавили и око Власотинца, Сокобање, Сврљига, Књажевца и Зајечара.



Слободна територија коју су створили српски устаници била је светла тачка на црној мапи поробљене Еворпе. На ту светлу тачку слободе, Централне силе су ангажовале око 65.000 војника, насупрот 13.000 устаника. 25. марта 1917. Бугарска је прогласила крај устанка и поновно успоставила своју власт на, сад већ бившој, устаничкој територији.


И ако је устанак званично угушен 25. марта, споредне чарке и сукоби са непријатељском војском су и даље настављени. Вође устанка су још увек биле ван непријатељског домашаја, а окупатори су их непрекидно гонили.

Може се слободно рећи да је Топлички устанак угушен 23. децембра, када је у Гргурском потоку откривен и ликвидиран, званично други а суштински први човек устанка, Коста Војиновић – Косовац.

Коста Војиновић - Косовац Гргурска воденица, место погибијеВојиновића


Топлички устанак нас сваке године подсећа на несебичну жртву наших предака за слободу и отпор према далеко снажнијем непријатељу, као и на недеће које су непријатељи вршили према Српском становништву. Одавање почасти и сећања на наше претке и подсећање на њихова храбра дела, најмање је што можемо учинити као њихови потомци.


Слични текстови:

Шта је нама данас Топлички устанак

Војвода Коста Војиновић – 101 година од погибије

Сећање на 105-ту годишњицу од формирања Гвозденог пука

Застава Гвозденог пука на ковчегу Краља Петра Карађорђевића

Шта је нама данас Топлички устанак

Делећи судбину свога народа Краљ Петар I Карађорђевић у Куршумлији

Будимо достојни потомци својих предака

Гвоздени пук на Церу