• Никола Драговић

- Рађање Немањине краљевине у топличком и косаничком крају

За новогодишњу ноћ најављена је премијера нове телевизијске историјске драме „Немањићи - рађање краљевине“, за коју се каже да ће обележити 2018. годину.



Оно што нам историја говори и показује, а што се веома мало помиње у јавности, јесте чињеница да је Стефан Немања своју владавину и стварање српске краљевине започео управо на територији данашње Куршумлије.


Стефан Немања, је рођен око 1113.године у Рибници, тадашњој Дукљи а данашњој Црној Гори. Његов отац Завида био је српски властелин и Велики жупан (титула „Велики жупан“, била је титула коју су носили српски владари у XI и XII веку). Као najмлађи син Великог жупана Завиде, Стефан добија на управљане област око данашњих река Топлице, Ибра и Расине. У долини реке Топлице Немања гради свој двор, а на територији данашње Куршумлије, подиже два велелепна манастира. Манастир Свете Богородице подиже око 1159.године, на ушћу реке Косанице у Топлицу, а други манастир Светог Николе подиже у периоду од 1165. до 1168. године), на узвишењу изнад данашњег градског насеља Куршумлије.


Прича се да су ови манастири били прекривени велелепним оловним плочама. Кровови ових мaнастира су бљештали на сунцу и видели су се надалеко. Због предивних изгледа оловних кровова манастира, народ је насеље око манастира назвао Беле Цркве, данашња Куршумлија назив Беле Цркве је задржала све до половине XVIII века.



Због трошења велике количине средстава у изградњи ових манастира Стефан долази у сукоб са својим оцем Завидом и братом Тихомиром, који га побеђују и бацају у тамницу.


Заточен у тамници, безнадежан и заборављен од свих, Стефан се посвећује молитвама и уз помоћ молитви и Светог Ђорђа, Стефан излази из тамнице, успева да се домогне слободе и са својим следбеница успева да победи брата и оца, око 1168. године преузме титулу Великог жупан и збаци власт Византије.


Стефан се окреће стварању српске државе и проширује је на територије осталих српских земаља: Косова, Зете, Травуније, Захумља и Неретванске области.


Данашња Топлица и Косаница имају изузетан значај за развој Немањићке државе као и значај за развој српске државности и духовности. После добијања аутокефалности српске цркве 1219. године од цариградског партријарха Манојла, Сава Немањић (Свети Сава) успоставља Топличку епископију, а за седиште Топличког епископа Сава одређује манастир Светог Николе. Због великог значаја за српску духовност, након успостављања Српске патријаршије 1346. године, Топлички епископи су добили почасни назив МИТРОПОЛИТА.

Надам се да ће нова серија показати прави значај Топлице и Косанице, и показати колики значај су топлички и косанички крајеви имали за стварање српске државности и духовности.

  • Facebook Social Icon
  • Twitter Social Icon
  • Instagram Social Icon
2018 - By Nikola Dragović - Politikolog