• Facebook Social Icon
  • Twitter Social Icon
  • Instagram Social Icon
2018 - By Nikola Dragović - Politikolog
  • Никола Драговић

- Пук који је одлучио исход Другог балканског рат и добио славно име

Updated: Aug 15, 2019

Прошло је више од једног века од Брегалничке битке, биткe која је одлучила ток Другог балканског рата и уцртала нове границе на Балкану, око којих се данс воде полемике.

Изненадним нападом бугарске Четврте и Пете армије на српске положаје 30. јуна 1913. године у 2 сата, отпочео је Други балкански. Повод за рат био је спор Србије и Бугарске око Македоније. Наиме Лондонским уговором нису била решена питања међу балканским савезницима из Првог балканског рата, који је за разлику од Другог био ослободилачки. Србија је остала без територија које је ослободила њена војска, одлуком великих сила није јој дозвољен излаз на море, створена је албанска држава, чија територија je требала да јој припадне. На другој страни Бугарска је у Тракији добила већи део територије него што јој је припало уговором. Такође Бугарска није испунила своје обавезе на вардарском ратишту према савезницима, па тако да Србија није послала своју војску питање је шта би се догодило са Једраном.


Поред тензија са Србијом, Бугарска је имала проблема и са Грчком. Сматрала је да треба да јој припадне Солун и неке области у егејском приморју. Све ове тензије потпомогнуте притисцима споља, пре свега Аустроугарске, допринеле су да дојучерашњи савезници из Првог балканског рата постану непријатељи и отпочну братоубилачки рат.


Једна од најзначајних борби у Другом балканском рату била је Брегалничка битка. Простор на коме се одвијала Брегалничка битка, протеже се од Царевог врха на Осоговској планини, па низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.

Бугарски план за битку био је да концентрисаним снагама 4. армије изврше изненадан препад на српску војску, да поведу офанзиван бој с ограниченим циљем (заузимање спорног територија), у којем да потуку српску војску на фронту од Вардара дуж Брегалнице и Злетовске реке до Царевог врха, и да заузму Овчје Поље.



У одлучујућим тренуцима битке када је требало заузети квоту 650, један од српских пукова кренуо је незадрживо према непријатељским положајима.

Био је то Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, састављен претежно од регрута мобилисаних у Топлици 1912. године.

Под веома тешким условима у пуној ратној опреми, зимским шињелима на високој летњој температури, Пук је јуришао и заузео веома важну стратешку квоту 650. Успео је да одбије нападе елитне бугарске „6. Римске дивизије“, пређе у контра напад, разбије бугарски 15. пук и примора непријатеља на повлачење, наносећи му несагледиве губитке.

Губици су били такви да су одлучили исход Другог балканског рата.


Бугарски војници били су запрепашћени снагом, вољом, храброшћу, одлучношћу ... ових српских војника. Почели су да беже са својих положаја уз повике: „Бегајте! Бегајте! Иде втори железни! Иде луди пук!“

У бици на Брегалници Бугари су претрпели велике губитке, али велике губитке је имао и Други пешадијски пук „Књаз Михаило“. Остао је без половине својих војника, као и без свог дотадашњег ратног комаданта и оснивача, потпуковника Владимира Ристић, а погинули су и сви командири чета.


Од Брегалничке битке Други пешадијски пук „Књаз Михаило“ добија назив „ГВОЗДЕНИ“. Назив који му је дао непријатељ, а који је крвљу зарадио „цвет Топлице“, дајући несебично своје животе за слободу и своју отаџбину, бранећи углед и част своје државе и свога народа.

Након завршетка Другог балканског рата, преживели припадници Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“, сада „ГВОЗДЕНОГ ПУКА“, враћају се својим кућама, али не задуго, убрзо су се нашли у рововима и на борбеним положајима.