• Никола Драговић

- На данашњи дан отпочело је Народно саветовање за подизање Топличког устанка

На данашњи дан 1917. године отпочело је народно саветовање о подизању оружаног устанка на подручју данашње Косанице, Топлице, Јабланице и Пусте Реке, познатог као ТОПЛИЧКИ УСТАНАК. Јединог оружаног устанка у поробљеној Европи у Великом Рату.

Народни посланик и сенатор Милутин Драговић (слика преузета са википедије)

Народни збор (саветовање), био је одржан у кући Народног посланика Милутина Драговића у селу Обилић, Јабланички срез, док су Милутин и његов брат Милош били на Солунском фронту са српском војском, домаћин устаницима је био њихов отац Петар и мајка Видна.


На саветовању коме је присуствовало око 300 четовођа донешене су важне одлуке за подизање оружаног устанка, против окупатора и његових злодела, како што су: организационо устројство устаничких јединица, расписивање народног зајма и озваничење датума подизања устанка.


Првог дана саветовања изабран је Централни комитет и именовани су команданти за поједине области са титулама ВОЈВОДА.

Коста Миловановић Пећанац је као шеф Централног комитета, одређен за Топлицу, Коста Војиновић - Косовац за област Копаоника. Милинко Влаховић за Јабланицу, Тошко Влаховић за Неготинску Крајину, Јован Радовић за десну обалу Јужне Мораве, Милан Дечански за област око Сокобање и Алексинца и Тома Питулић и Новица Вељовић за Рибарску Бању, Ђунис и Сталаћ.


слика Устаника, снимљено крајем 1916. године (слика преузета са сајта: www.koprijanradio.com)

Донета је одлука о формирању 5 устаничких одреда:

1. Ибарско-копаонички одред под командом војводе Косте Војиновића Косовца,

2. Јабланички четнички одред под командом капетана прве класе Милинка Влаховића,

3. Пиротски четнички одред војводе Јована Радовића,

4. Крајински четнички одред војводе Тошка Влаховића и

5. Централни четнички одред војводе Косте Миловановића Пећанца.


Другог дана саветовања у кући Драговића, донета је одлука о расписивању зајама од 50.000 динара који би се прикупио од имућних домаћина, за потребе Устанка. Такође је усвојена прокламација о подизању Устанака која је усвојена једногласно, а којој се противио Коста Миловановић – Пећанац.

Наиме, Пећанац је тврдио да је он послат од Врховне команде како би припремио јединице и организовао оружани устанак, који би започео пробојом Солунског фронта, где би јединице на подручју Косанице, Топлице, Пусте Реке и Јабланице, деловале у непријатељској позадини и тако олакшале напредовање савезничких снага. Упркос противљењу Пећанац је гласао за проглас којим се народ позива на оружије. Народ није могао да тршпи окупаторски зулум, пре свега Бугара.


Бугари су вршили стравичне злочине над српским становништвом под велом ширења Софије и бугаризације српског становништва. Стрељан је велики број српских свештеника а српска презимена су скраћивана и уместо завршетка презимена на ИЋ додаван је наставак ОВ и ЕВ.


Кап која је прелила чашу и покренула устаничку лавину, била је Бугарска одлука о мобилизацији Српских младића и њихово слање на Солунски фронт, како би се тамо борили на страни окупатора против својих очева, браће, пријатеља, кумова.... Желећи да избегну мобилизацију и спасу се сопствене пропасти и срамоте, све више младића је одлазило у планине и шуме, где су се придруживали не пораженим Српским војницима.


Препоручени текстови:

  • Facebook Social Icon
  • Twitter Social Icon
  • Instagram Social Icon
2018 - By Nikola Dragović - Politikolog