• Facebook Social Icon
  • Twitter Social Icon
  • Instagram Social Icon
2018 - By Nikola Dragović - Politikolog
  • Никола Драговић

- Мустафа Голубић постао славан после борби у куршумлијском крају

Нова серија Драгана Бјелогрлића „Сенке над Балканом“, покренла је лавину коментара. Има оних који је критикују али је већина оних који је хвале. Нема сумње да је серија покренула многа питања, од тога шта се заиста дешавало са белим Русима у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца, преко друштвено – политичког – социјалног стања у самој држави и главном граду тадашње државе.


Серија је отворила пандорину кутију ликова који се појављују у њој, а који су били скрајнути по страни и за које се веома мало зна.


Један од ликова који се појављује у серији и изазива велике контраверзе и привлачи пажњу јавности, јесте лик Мустафе Голубића кога тумачи хрватски глумац Горан Богдан.


Мустафа Голубић (слика настала око 1912.)

За Мустафу Голубића кажу да је био један веома способан, образован, спреман, спретан војник – обавештајац, налик на лик из филма о Џејмсу Бонду. Прича се да је говорио 14 језика и поседовао око 250 пасоша.


Први балкански рат, за ослобођење српских земаља и протеривање Турака са српских територија затиче Голубића у Србији. Србин из Босне, мухамедамске вероисповести, свестан, свог порекла и идентитета пријављује се као добровољац за учешће у Првом балканском рату. Ступа у одред четничког војводе Војислава Танкосића.



Капетан Војислав Танкосић је свој четнички Лапски одред формирао 1912 године у Прокупљу, када је од пријављених 2375 добровољаца одабрао њих 505. Част да буде одабран у четнички одред капетана Танкосића имао је и Мустафа Голубић.

Након завршене обуке, четнички Лапски одред капетана Војислава Танкосића креће усиљеним маршом 28. септембра према Мердару, преко Куршумлије. Танкосић је у Мердаре био упућен по личном наређењу војводе Путника, са задатком да се пребаци на турске територије још пре него што рат буде објављен, те да тамо у датом моменту може предузети герилску борбу у позадини турске оперативне војске.



Мустафа Голубић, (средњи ред ,други с лева) са саборцима из Лапске чете

Према Трећој армији, на правцу Топличке групе, Турци су имали око 2.000 редифа (резервиста) Албанаца, око 2.000 низама (регуларних трупа) и око 10.000 Албанаца формираних у три редифска пука, груписана у топографски јаком рејону пограничних караула Мердаре-Мировац-Васиљевац. На правцу Медвеђске групе није било турских регуларних трупа, сем граничних јединица, као и око 4.000 Албанаца. Однос снага у пешадији је био 4:1, а у артиљерији 5:1 у корист Треће армије, чему се турска команда није надала, јер је претпостављала да ће бити мобилисано 60.000 Албанаца са Косова, уместо 16.000 колико их се супротставило Трећој армији.


Уместо да неопажено пређе границу ради дејстава у непријатељској позадини када отпочну ратне операције, Танкосић је без знања команданата дивизија и армија одлучио да изазове сукоб већих размера. По његовом наређењу, одељење од 60 четника је  у ноћи 2/3. октобра око 11 часова увече кренуло у напад на турске карауле „Репоња“, коју су заузели, и „Мировце“, где су били одбијени уз велике жртве. Након одбијања Лапски четнички одред се повукао на српску караулу Васиљевац, где је почела борба са Арнаутима, којима је током наредног дана подршку дала турска артиљерија. Борба у којој су са једне стране учествовали четници и пограничне јединице српске војске, а са друге стране, Албанци, турска регуларна војска (у мањем броју) и турска артиљерија, убрзо се проширила и на караулу на Мердару.


У овим борбама код Мердара својом храброшћу се посебно истакао млади добровољац Мустафа Голубић који задобија велико поверење капетана Танкосића и са њиме наставља заједничке борбе за ослобађање „Старе Србије.“

О животу, делу и раду Мустафе Голубића написано је много текстова, а ја сам овим блогом хтео да скренем пажњу да је Мустафа своја прва војничка искуства стекао на територији Топлице и Косанице.