• Никола Драговић

Куршумлијски академик светског гласа - др Шуловић

Updated: Apr 7

Када сам са својим разредом посетио ново отворену зграду Народне библиотеке у Куршумлији, посебну пажњу ми је привукла соба легат др Војина Шуловића.


На зиду собе легат биле су окачене многе слике и признања светских државника и научника, са којима би многи људи желели да се сретну, али један човек је могао код њих, како би се жаргонски рекло: „Ногом да отвара врата“, захваљујући свом знању и умећу, био је то Куршумличанин и једини Топлички академик професор доктор Војин Шуловиић.


Академик Војин Шуловић, слика преузета са kursumlija.org

Можда се он данас ретко помиње, али његова дела и рад су оставила неизбрисив траг у светској медицинској науци из области гинекологије.


Војин Шуловић је рођен 18. маја 1923. године у Куршумлији, где је завршио основну школу, а гимназију у Прокупљу 1941. године. Био је веома поносан на средину из које је потекао и често истицао да су утицаји те околине, родитеља, породице, учитеља и професора, који су му говорили да се једино радом може успети, били главни путоказ у сваком тренутку живота.


У гимназији су га посебно занимале природне науке: биологија, физика, хемија, математика. Читајући у то време, када се у сваком младом човеку одиграва известан процес идентификације, биографије Флеминга, Коха, Павлова, заволео је медицину. Написао је да се скоро уопште није премишљао какво ће му бити опредеље када је дошло време студија. По завршетку рата 1945. године уписао је Медицински факултет у Београду, где је и дипломирао 1951. године.

Говорио је да су му студије дале основ за све што је касније радио и урадио. Током студија је радио као демонстратор на Хемијском институту, а касније и на Институту за физикалну медицину. Већ у том периоду је објавио и своје прве стручне радове, који су били запажени и награђени на конкурсу Универзитета у Београду. По завршетку студија радио је као лекар на Хемијском институту, а после годину дана је почео специјализацију гинекологије и акушерства на Гинеколошкоакушерској клиници у Београду. Специјалистички испит је положио 1956. године. За асистента на Катедри за гинекологију и акушерство Медицинског факултета у Београду изабран је 1954. године, за доцента 1961. године, за ванредног професора 1969. године, а за редовног професора 1976. године.


Осим на Медицинском факултету у Београду, држао је редовну и постдипломску наставу на медицинским факултетима у Крагујевцу, Нишу, Новом Саду и Приштини. На Медицинском факултету у Загребу био је стални предавач постдипломске наставе из области перинаталне медицине и предавач на постдипломској настави у Индонезији и Грчкој.


Био је начелник Одељења патологије трудноће и директор Гинеколошко-акушерске клинике од марта 1973. године, до октобра 1985. године. У периоду 1985-1987. године био је проректор Универзитета у Београду, одговоран за научни рад и међународне везе. Од 1987. године до 1996. године, у изузетно тешком периоду за нашу земљу, био је председник Српског лекарског друштва. Својим залагањем и ауторитетом допринео је да рад Друштва одржи на завидном нивоу. Ценећи његов допринос у раду, Српско Лекарско Друштво га је изабрало за почасног председника.


Написао је да се за гинекологију определио случајно, мада је још као студент

волео тај предмет. Касније је као наставник унео потпуно нов, визионарски приступ гинекологији и акушерству. Студентска предавања је почињао тумачењем да је предмет који предаје – предмет који се бави „проблемима хумане репродукције”. Сматрао је тада да је то право одређење за појам гинекологије и акушерства, јер обухвата и проблеме генетике, опште биологије, патофизиологије, молекуларне биологије, ендокринологије.


Хабилитациони рад је припремао на Гинеколошкој клиници у Стразбуру, у Француској, а хабилитован је на Медицинском факултету у Београду, на којем је одбранио и докторску дисертацију под насловом „Биолошки и биохемијски аспект хориогонадотропног хормона плацентног порекла”. По повратку са усавршавања у Стразбуру 1959. године, уз помоћ проф. Синише Тасовца, свог, како га је звао, духовног оца у области гинекологије и акушерства, проф. Шуловић оснива Одељење за патологију трудноће, потпуно нове дисциплине којој пионирски утире пут. Десет година касније нова дисциплина је прерасла у посебну супспецијалност – Перинаталну медицину, чији је творац на нашим просторима управо куршумличанин проф. др Војин Шуловић.


Ни на плану едукације и истраживања није желео да посустане: успостављени су недељни семинари с учешћем не само лекара с клинике, већ и лекара из других установа, а неретко и гостију из иностранства. Био је носилац бројних истраживачких пројеката значајних за науку, медицинску струку и сам српски народ. Клинику је осећао као своју кућу, а сарадницима стварао утисак да су чланови једне велике породице. Као велики алтруиста, бринуо је о проблемима свих запослених на клиници, како лекара и медицинског особља, тако и спремачица, радника и сервирки.


За све су његова врата увек била отворена, нарочито за Топличане, које је веома волео поштовао и ценио. Знањем, хуманизмом и неоспорним стручним ауторитетом пленио је болеснике, а достојанственошћу, ерудицијом и харизмом своје саговорнике. Био је персона грата широм света.

За свој научни, стручни, наставни и јавни рад проф. др Војин Шуловић је добио неколико признања. Највеће је, свакако, избор у највишу духовну установу српског народа – Српску академију наука и уметности (САНУ). За дописног члана САНУ проф. Шуловић је изабран 1978. године, а за редовног 1988. године. У САНУ је био председник Међуодељенског одбора за инфективне болести и њихов утицај на хуману репродукцију, укључујући и ХИВ, и Одбора за проучавање биологије репродукције човека, секретар Одељењског одбора за праћење развоја медицинских наука у Србији и члан Уредништва часописа Буллетин Сциентифиц. Добитник је Седмојулске и Октобарске награде града Београда, Награде СЛД за научни рад и Медаље српског ратника. Проглашен је за почасног грађанина Куршумлије и Смедерева, и добио кључеве тих градова. Носилац је и неколико домаћих и страних одликовања, међу којима је и Орден витеза за националне заслуге, високо признање председника Републике Француске. Почасни је члан Друштва гинеколога и акушера Француске, Русије и Пољске, Војводства Познања, Медицинске академије Румуније, Друштва хирурга Јордана, те скоро свих гинеколошко-акушерских секција лекарских друштава бивше Југославије. његово име је била персонификација гинекологије и акушерства Србије.


Био је организатор Трећег конгреса Српског лекарског друштва и учествовао у организацији обележавања Прве болнице на тлу Србије, отворене пре осам векова у манастиру Студеница и научног скупа у Приштини (1989) о средњевековној медицини у Србији.

Интернационални библиографски центар у Кембриџу (Енглеска) изабрао је академика Шуловића за једну од личности које су обележиле 20. век у области медицине у којој су заступљени, поред осталих, Ајнштајн, Ганди, Черчил, Твен, Кенеди…

Осим научно-истраживачких пројеката, чију је израду финансирало Министарство за науку, преко Српске академије наука и уметности, академик Војин Шуловић је био главни истраживач у три важна научно-истраживачка пројекта, финансираних од научних институција Сједињених Америчких Држава:

– Развој мозга фетуса (у сарадњи са Институтом за неурофизиологију Харвард Медицал Сцхоол у Бостону, Сједињене Америчке Државе),

– Учесталост Рх изоимунизације после намерних побачаја (са Колумбија Универзитетом у Њујорку) и

– Биолошко дејство ултразвука на плод (у сарадњи са Министа-рством здравља Сједињених Америчких Држава).


Академик професор др Војин Шуловић, који је током осам деценија свога живота, оставио велико дело у области науке, здравства и просвете, именован је у звање директора медицинске и биомедицинске науке Европског центра за мир и развој Универзитета уједињених нација.

У историји српске медицине остаје запис о горостасној личности која је својим радом, доприносом и стручним ауторитетом трајно обележила почетак савремене епохе гинекологије и акушерства.


ЉУБАВ ПРЕМА ЗАВИЧАЈУ ЗЕМЉАЦИМА И РОДНОЈ КУРШУМЛИЈИ


Када је у априлу 2007. године, приликом отварања свог легата у згради нове библиотеке у Куршумлији, а која је изграђена баш на месту где му је била родна кућа, срушена у бомбардовању савезника 1944. године, где су му погинуле најстарија сестра Јулијана и мајка Даница, академик Шуловић је рекао да је у животу добио много признања, али му је ово најдраже, јер га је добио овде где су му корени и гробови предака.


Соба легат др Војина Шуловића у Народној библиотеци у Куршумлији, слика преузета са kursumlija.org

др Шуловић, или како су волели да га зову пријатељи бата Воја, помогао је великом броју људи. Постоји једна прича, када је као оснивач Гинеколошко-акушерске клинике у Вишеградској и дугогодишњи директор, запослио доста Топличана, па је интервенисао и Градски комитет СК Београда. Др Шуловић је био такав ауторитет да је тадашњи секретар Градског комитета дошао у његову канцеларију и рекао му да има пријаву против њега да запошљава своје земљаке, али да он зна да то није истина. „Није“, рекао је Шуловић и наставио по старом.


Волео је догађаје којима се зближавају земљаци, па је заједно са Миломиром Мишом Марковићем из села Рудара, организовао сабора Топличана, Јабланичана, Пусторечана на платоу испред манастира Велика Ремета на падинама Фрушке горе.


Игуман манастира Велика Ремета за Политику је изјавио: „Са виђенијим гостима је тада стигао и академик проф. др Војин Шуловић. Дирљиво је познати лекар говорио о завичају. „Из Куршумлије сам давно отишао, али је никад нисам заборавио. Зато овом приликом желим да издекламујем прелепу песму „Српском народу” коју је, док сам био ђак у Куршумлији, за мене написао мој професор Драго Вучковић...” Остао ми је овај догађај у трајном сећању, баш као и људи које сам упознао, разговарао, који су мудро и емотивно зборили о крају у којем су рођени. Академик Шуловић је тада засадио и храстово стабло, донето из завичаја.“ Испричао је игуман Стефан.


Шуловић је у друштву својих земљака често волео да каже: “Свако ко се једном напије воде са Војничке чесме, он остаје за увек очаран свом снагом лепоте нашег завичаја”.


У једној од изјава за медије након смрти др Шуловића, његов пријатељ Радомир Лакићевић – Карло је рекао: „ У последње време академик Шуловић је много више времена проводио у Куршумлији. Волео је свој крај и људе. Увек је био спреман да застане и поприча са познатима и непознатима, а највише са обичним људима. Увек је говорио да није интелектуалац онај ко само стекне неку диплому. Волео је Самоково, брдо изнад Куршумлије, где би уз кафу посматрао град.


Воја је био ведар човек. Пошао једанпут назад за Београд са три своја пријатеља из Куршумлије. Реше они да се нашале са њим и на једној узбрдици испред Ниша угаси возач ауто и каже да се покварио и да мора да се гура. Гурао је Воја ауто свом снагом, а ова двојица поред њега само се наслањају уз возило. И кад га је изгурао, возач упали ауто и каже да ће свима да прича како га је академик гурао уз брдо. Желео је да кад се формира вештачко језеро изнад бране „Селова“ код Куршумлије купи један плац и свом унуку направи брвнару у којој би он долазио и пецао на језеру. На тај начин би његов унук чешће долазио у крај свога славног деде. Нажалост, није стигао да оствари ту последњу жељу,“ изјавио је Лакићевић.


Др Шуловић је био и иницијатор изградње Рехабилитационог центара „Жубор“ у Куршумлијској бањи, који је почео са радом 1982. године. Желео да у своме завичају има „ординацију“ у којој може да помаже људима у добијању здравог потомства.


Др Војин Шуловић је задужио целокупну медицинску науку и имало би се пуно тога написати, надам се да ће неко једнога дана написати биографију овог „великог човека“, а ја сам ових текстом хтео да скренем пажу на једног знаменитог научника, локал патриоту, родољуба...!


Коришћени извори:

  • kursumlija.org

  • zoranpa.blogspot.com

  • www.rastko.rs

  • politika.rs

  • Facebook Social Icon
  • Twitter Social Icon
  • Instagram Social Icon
2018 - By Nikola Dragović - Politikolog