• Никола Драговић

- Куршумлијске куле које нас подсећају на славна времена

Updated: Jun 6, 2019

Куршумлијска област је веома богата разним историјским благом, једно од великих историјских блага куршумлијског краја јесу до сада откривене три куле које се налазе на територији ове општине, мада се прича да их има још али за сада нису пронађене.


Једна од веома значајних и најбоље сачуваних кула, јесте кула славног српског витеза Кoсанчић Ивана. Кула је утврђење које се налази на планини Радан. Утврђење се налази на издвојеном врху 1076 m нмв. Саграђена je на врху вулканске купе. Правоугаоне је основе, стоји на римским темељима чији су зидови изграђени од грубо сечених блокова пешчара и опеке.



Остаци куле Косанчић Ивана на обронцима Радан планине у селу Иван Кула

Из овог утврђења су Иван Косанчић и Милан Топлица, са војском из горње и доње Топлице, и својим побратимом Милошем Обилићем, прешавши преко Трпеза (висораван на Радан планини), отишли у Косовски бој!


Друга не мање историјски заначајна кула која се налази на ушћу Косанице у Топлици на два километра источно од Куршумлије у селу Кастрат. Кулу је средином XV века подигла султанија Мара Бранковић. Мара Бранковић (1401 – 1487) била је ћерка деспота Ђурђа Бранковића, а по његовом доласку на престо Србије воде се преговори о њеној удаји за турског султана Мурата II. Мара 1435. године одлази у харем у коме има триста жена. После смрти султана враћа се у Србију 1456. године и на управу од турског султана Мехмеда II добија на управу Топлицу и Дубочицу.


Остаци Марине куле код Куршумлије


На највишем врху брда налазе се остаци Горњег Града, неправилне четвороугаоне основе. Његов најбоље очувани део представља северни бедем који је опстао у дужини од око 20 метара. Он је окренут ка ушћу у подножју брда и био је додатно заштићен сувим шанцем. Поред њега, у југоисточном делу се виде остаци цркве чија се површина процењује на око 40m2 и рушевине донжон куле. На обронцима источно од Горњег Града назиру се темељи једне куле, док се на северној падини налазе остаци неколико грађевина.


Трећа „куршумлијска“ кула која је пре неколико година привукла пажњу јавности јесте Бранкова кула. Кула се налази на брду у селу Рударе, општина Куршумлија, на око 760 м нмв.

Прича се да се на овом месту у средњем веку налазила кула Бранка Младеновића, оца Вука Бранковића, па се у народу одомаћио назив „Бранкова кула“. Претпоставља се да је ова Кула била одбрамбена кула, која је пратила пут који води према Приштини.


Бранкова кула - камени зид

2013. године, пажњу јавности је привукао зид на Кули, састављен од камених редова 100 метара дужине и 10 метара висине. Група геолога „Завода за заштиту природе Србије“ је објавила да је зид састављен од од хоризонталних камених колона стар 65 милиона година, а да је реч о природном феномену вулканског порекла. Наиме по речима геолога Душана Мијовића овај зид представља јединствену појаву у Србији. Базалитни стубови представљају део гео-наслеђа на основу кога можемо даље да реконструишемо како се развијала земљина кора на територији Србије.


Овим текстом сам хтео да скренем пажњу да се не забораве историјске знаменитости које се налазе на територији општине Куршумлије, са којима се ретко може која друга општина похвалити.
  • Facebook Social Icon
  • Twitter Social Icon
  • Instagram Social Icon
2018 - By Nikola Dragović - Politikolog