• Никола Драговић

- Куршумлија или Беле Цркве, дилеме и даље остају

Updated: Dec 15, 2018


Свој нагли успон град доживљава у периоду позног средњег века за време Стефана Немање у другој половини 12. века када је Немања као удеони кнез Србије из Топице (Куршумлије) управљао својим делом територије и ту подигао прве две задужбине: манастир св. Николе (1166.) и манастир св. Богородице. Манастири су грађени у Византијском стилу чије су куполе покривене оловним плочама које су се пресијавале па из тог периода потиче њен средњевековни назив „Беле цркве“. Још већи значај град добија након проглашења независне српске архиепископије 1219.године када је постао седиште Топличке епархије у манастиру св.Никола.


У 14. веку када је српска држава достигла врхунац за време цара Душана и након проглашења српске патријаршије 1346. „Беле цркве“ су биле седиште топличке митрополије.

Период Османске владавине у Топлици почиње у 15. веку. Долазак Османлија означио је ново доба. У том периоду град је добио садашњи назив Куршумлија. Назив је изведен од турске речи Курсунлу килисе који у преводу значи Оловна црква. То говори да су Немањине задужбине и на Османлије оставиле јак утицај. Османски период је за Куршумлију био можда и најбољи у привредном смислу јер је Куршумлија тада била једна од најпознатијих тржница олова и сребра на Балкану. Учешћем Срба у Великом бечком рату (1683-1699.) између Аустрије и Османског царства и подизањем устанка Срба против Турака, Срби су уз помоћ Аустријског војводе Пиколоминија продрли до Косова, али их је код Качаника поразила османска војска нагон чега је 1690.године уследила Прва велика сеоба Срба у правцу Јужне Угарске. Постор Топлице је у то време готово запустео што су искористили Арнаути да се ту населе чиме је промењена етничка структура овог краја, град је почео економски и привредно да пропада, а Турци су са кровова Немањиних задужбина у Куршумлији скинули оловне куполе и од њих излили муницију.


Стварање модерне српске државе у току Српске револуције 1804-1835. значио је и каснији процес ослобађања Јужне Србије од Османске владавине. Куршумлија је ослобођена од Турака 19.јануара 1878.године. Ослободиоцима Куршумлије и тадашњем кнезу Милану очигледно није сметао турски назив па је град до данас очувао назив Куршумлија.

Сматрамо да би се промена имена требала одложити, а да се одмах требају предузети одговарајући кораци, као што су: обнова манастира изградња манастирских комплекса, заустављање миграције становништва, рад на отварању нових радних места, привлачење инвестиција, стварање услова за несметани рад и развој, као и поновно успостављање Топличке епископије, која је укинута почетком 18. века и припојена Нишкој епископији…


Прво требамо вратити стари сјај, какав доликује једном културном, духовном и државотворном центру, па тек онда причати о промени имена.

Такође не требамо заборавити чињеницу да је Куршумлија 1953. године имала око 40.000 становника, а 2011. године око 20.000. Што представља алармантни податак, ако 2068. године, када се обележава 900. година од подизања Немањиних манастира, надам се још увек у Куршумлији, може се покренути иницијатива за враћање имена Беле Цркве.


Наш заједнички предлог би у случају референдума о промени имена Куршумлије био да се грађанима понуди више опција:


1. Топлице- назив из Византијског периода

2. „Беле цркве“- назив из доба средњевековне српске државе

3. Куршумлија- садашњи назив из периода Османске владавине


Анкета о промени назива града:


У анкети која је спроведена на друштвеним мрежама фејсбуку и тwитеру у протеклих пет дана, учествовало је укупно 4458 учесника и убедљиво велика већина је гласала да остане садашњи назив града – Куршумлија, тачније њих 76 посто се изјаснило да жели да остане садашње име, док је за промену имена у Беле Цркве гласало тек 24 посто.

(Аутори: Дејан Ракић, професор историје и Никола Драговић, политиколог)

Текст објављен на интернет потратлу:

  • Facebook Social Icon
  • Twitter Social Icon
  • Instagram Social Icon
2018 - By Nikola Dragović - Politikolog