• Никола Драговић

- Гвоздени Пук као претеча данашње гарде

Updated: Nov 6, 2019

Када су 17. септембра (по старом календару) или 30-ог. по новом, одлуку о општој мобилизацији српске војске потписали су краљ Петар I Карађорђевић и тадашњи министар војни, ђенерал Радомир Путник.

Један од око стотину пукова, колико је тада имала српска војска, најбрже је мобилисао свој састав. Био је то Други пешадијски пук, првог позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“.



Према расположивим историјским подацима, каже се да је Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, првог дана мобилисао 100% официрског кадра, 99,5 % подофицирског кадра и 95% војника. Убрзо је Пук мобилисао целокупан састав од 60 официра и 4.665 подофицира и војника.

Већ 7. октобра Пук креће на свој први задатак, уз звуке пуковске песме „Дрино водо хладна“, Пук је кренуо да ослободи своју поробљену браћу. У првим биткама војници Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“ показују велику храброст, смелост, одлучност, пожртвовање..., које ће их красити кроз читаво ратовање, од септембра 1912. до децембра 1918.


Свој славни назив „ГВОЗДЕНИ“, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“ добијо је у пресудној бици Другог балканског рата на Брегалници, која се водила од 30. јуна до 9. јула 1913. Војници Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, под веома тешким условима у пуној ратној опреми, зимским шињелима на високој летњој температури, јуришали су и заузели веома важну стратешку квоту 650. Успели су да одбију нападе елитне бугарске „6. Римске дивизије“, пређу у контра напад, разбију бугарски 15. пук и приморају непријатеља на повлачење, наносећи му несагледиве губитке. Губици су били такви да су одлучили исход Другог балканског рата.

Бугараски војници били су запрепашћени снагом, вољом, храброшћу, одлучношћу ... ових српских војника па су овај српски пук назвали „втори железни пук“ (други гвоздени пук). Након Брегалнице када би Бугарски војници чули да је на другој стани „втори железни пук“, бацали би оружије, бежали или се предавали. Бугари су за овај пук говорили: „Бегајте! Бегајте! Иде втори железни! Иде луди пук!“


У бици на Брегалници Бугари су претрпели велике губитке, али велике губитке је имао и Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, остао је без половине својих војника, као и без свог дотадашњег ратног комаданта и оснивача, потпуковника Владимира Ристић, а погинули су и сви командири чета.


Након завршетка Другог балканског рата, преживели припадници Другог пешадијског пука „Књаз Михајло“, сада већ „ГВОЗДЕНОГ ПУКА“, враћају се својим кућама, али не задуго.


Нису се честито одморили од предходних ратова а нови је већ био на помолу. После атентата у Сарајеву на Аустроугарског престолонаследника, принца Фердинада и његову жену Софију, Аустроугарска напада Србију. Војници Гвозденог Пука поново су на својим борбеним положајима.

Због свог јунаштва и храбрости исказаним у предходним ратовима, сада већ добро познати „ГВОЗДЕНИ ПУК“, добија најтеже задатке, па тако у бици на Церу он добија веома важан задатак да штити кључни положај према селу Текеришу. Са великим жртвама „ГВОЗДЕНИ ПУК“ је успео да пређе у контра напад и са осталим српским пуковима избори победу на Церу.

Још један веома важан догађај који је потврдио славу и јунаштво чувеног Гвозденог Пука и његову неустрашивост, јесте освајање чувене коте 1212, 4. новембра 1916. године, што је омогућило да се ослободи Битољ.


Након повлађења из Србије и опоравка на Крфу, Гвоздени Пук се упућује на Солунски фронт, oдакле 15. септембра 1918. године, у незадрживом јуришу са осталим српским пуковима крећe у ослобођење мајке Србије, незадрживим јуришима Моравкса дивизија и Гвоздени пук јуришали су напред, ослобађајући тако градове пред собом, као што су: Ниш (ослобођен 12. октобра 1918. године), Алексинц, Ражњ, Параћин, Свилајнац, до Гроцке, где је пребачен преко Дунава и преко Панчева кренуо на Бечкерек, данашњи Зрењанин. После Бечкерека, Пук је 7. новембра 1918. ослободио Кикинду.


По специјалном наређењу Српске Врховне команде и Краља Петра I Карађорђевића, Други пешадијски пук „Књаз Михало“ ГВОЗДЕНИ ПУК се у децембру 1918 године премешта у Београд и добија нови задатак, да као гардијска јединица обезбеђује Двор, Народну скупштину и министарства.


Француски маршал Франше де Епере је о Гвозденом пуку рекао следеће:

"То су сељаци, скоро сви.То су Срби,тврди на муци, трезвени, несаломиви. То су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива".

Слични текстови:

- Последњи јавни наступ Краља Александра I Карађорђевића пре 83 године приликом посете Прокупљу

- Сећање на 105-ту годишњицу од формирања "Гвозденог пука"

- Мустафа Голубић постао славан после борби у куршумлијском крају

- Делећи судбину свог народа Краљ Петар I Карађорђевић - Чика Пера у Куршумлији

- Гвоздени пук на Церу

- Застава "ГВОЗДЕНОГ ПУКА" на ковчегу Краља Петра

- Будимо достојни потомци својих предака

- Војвода Коста Војиновић – 101 година од погибије

- Сећање на Топлички устанак

  • Facebook Social Icon
  • Twitter Social Icon
  • Instagram Social Icon
2018 - By Nikola Dragović - Politikolog