• Никола Драговић

- Да би оживела села држава мора предузети конкретне кораке

Updated: Sep 6


Још је давно велики пријатељ српског народа др Рудолф Арчибалд Рајс у свом чувеном „тестаменту Србима“, „Чујете Срби, чувајте се себе“, упозорио на проблем одласка младих из села. Овако о теми исељавања и све мање беба у Топлици започиње своју причу Никола Драговић, дипломирани политиколог из села Рудара код Куршумлије.


Већина ће рећи да је потпуно природна миграција из села у град и да људи иду за бољим животом. То је делимично тачно али за бољим животом се празни одређени простор и смањује наталитет. Људи у градовима се тешко одлучују за проширење породице, правдајући то начином живота и обавезама док је село „извор“ рађања. Зашто је то тако постоје многи разлози али један од њих је да је на селу увек потреба радна снага како би се имање успешно одржавало-каже Драговић.

Српско село се од 1945. суочава са проблемом нове политике индустријализације која је нагло почела да празни села, па да тако и да се смањује природни прираштај.


Држава се, мислим, касно сетила да покрене нову политику према селу, а самим тим и према наталитету и ако је било покушаја да се заустави бела куга али на жалост тај процес није чак ни успорен а камоли заустављен. Моје мишљење као некога ко се родио, одрастао, живео на селу, стекао високо образовање у великом граду, и ко данас користи сваки тренутак да проведем на селу на породичном имању, јер због своје егзистенције морам да радим далеко од свог вековног огњишта, сматрам да постоје решења за враћање живота селима, а самим тим и подизању наталитета-истиће Драговић.

Шта би требало урадити и где држава мора помоћи, ако жели пуна села?


Велики проблем представља инфраструктура: пут, струја, вода, то су по моме мишљењу три основна стуба враћања живота на селу, што је нажалост велики проблем нарочито у селима Топличког округа.


Већина сматра да када се заврше факултети и школе мора се нужно остати у великом граду, али то апсолутно није тачно, данас у доба дигиталне револуције до сваке куће у селу може стићи интернет, добром путном инфраструктуром се може аутомобилом стићи било где, тако да се нужно не мора живети у великом граду.


Ја сам неко ко би се први вратио у своје село и ту започео свој нови живот али проблем као и свуда са којима се суочавају људи јесу горе поменути: пут, вода, струја, као и проблем проналаска посла из области за коју сам се образовао.
Још једна грешка која се прави, по моме суду, јесте и та да се људи који живе на селу по дифолту сматрају сељацима и подразумева се да они морају да живе и раде од пољопривреде, што је сасвим погрешан приступ.

Село са добром инфраструктуром може пружити живот разним професијама, докторима, професорима, инжињерима, учитељима, правницима… који ће својим знањем оплеменити животни простор у којем живе.


Погледај те славне наше писце, научнике, професоре… већина њих је потекла са села и већину њих је отхранила часна сељачка рука.

Зарад свих њих је потребно вратити живот у српско село и радити на наталитету али не демагогијом већ конкретним корацима.


Не значи да ће дете професора који живи на селу исто бити професор можда ће му се свидети пољопривреда па се њоме бавити, или дете лекара можда буде искусни агроном који ће живети на селу одшколовати се у великом граду и поново вратити на село да својим знањем унапређује живот на селу.


Без јаког села нема јаке, државе, а јаке државе нема без плача беба, јер срећа није у великим градовима већ на својим огњиштима и својим селима. Никола Драговић је млад образован човек.

Иако му је егзистенција везана за Београд он није запустио имање које је наследио од оца.


Текст је објављен на порталу

Топличке вести