• Facebook Social Icon
  • Twitter Social Icon
  • Instagram Social Icon
2018 - By Nikola Dragović - Politikolog
  • Никола Драговић

- Беседе уз здравице у косаничком и горњотопличком крају


слика преузета из књиге „Крсна слава у косаничком и горњотопличком крају“, Ранђела Раше Анђелковића

У свом претходном тексту, Редослед здравица на славама у косаничком и горњотопличком крају, писао сам о једном веома ретком обичају овога краја, о томе који је редослед здравица на славама и о томе да свака здравица има свој назив и намену.


О крсној слави се пило и

наздрављало, веселило и удавало. Слава је била јединствена прилика да се код домаћина окупе пријатељи и рођаци из даљине, да запевају и заиграју, да се захвале заштитнику домаћиновог дома за сваку добробит и помоле за будући напредак.


Сакупљајући грађу за своју књигу „Крсна слава у косаничком и горњотопличком крају“, Ранђел Раша Анђелковић је разговарао са многим мештанима овога краја о беседама уз здравице на славама и записао следеће:


Прва здравица - за помози Боже.

Миодраг Миро Томовић (1933) из Трпезе:

„Ову ћемо прву за помози Боже. Помози Боже да славимо дуго лета и година, све у здрављу и весељу. Прве чаше добре среће. У чашу прву, а у љубав дугу, срећу и здравље, помоћ од бога. Боже дај добар час и бољу срећу. Ко о чему, ми о добру и лепом разговору. Срећан дом и домаћини, срећни гости који су дошли, имали одакле поћ и код кога доћ. Широкијем путем долазили, ширијем одлазили. Добри нам увек долазили, а зли залазили. Онда се домаћин поново прекрсти и каже:

'Помози боже и данашње свето име!' Здрав си куме! Здраво био дуго лета и година!“

Друга здравица - за добри час.

Радољуб Ивић (1935) из села Бело Поље:

„Прву писмо за помози Боже, а ову ћемо другу за добри час да се нађе међу нас. Ова друга добра друга, ова друга добра слуга. Чаша друга-љубав дуга, домаћину пуна струга, пун тор оваца, кеса новаца. Да подужи Бог живот и здравље, срећу и напредак, и свако добро. Часно сели, поштено устали. Добар глас донели, а бољи однели.“


Трећа здравица - за Свете Тројице.

Марјан Спасојевић (1923) из Кртока:

„Прву писмо за боже помози, другу писмо за добри час, а ову ћемо трећу за Свете Тројице и мајке Богородице. Помози Боже и Света Тројице. Где се помињала ту и помагала. Срећа нас сретала и на пут пратила. Са добрим саставила, и од зла сачувала. Ако је ми заборавили у каквом јаду, у каквој нужеди, или невољи, она нас не заборавила и најбоља нам помоћница била. Руку нам дала, муке не дала, на праведни пут испратила, са добром срећом саставила.“


Четврта здравица – за четири ступа јеванђелиста.

Стојан Ивановић (1928) из села Зебице:

„Прву писмо за боже помози, другу писмо за добри час, трећу писмо за Свете Тројице и мајке Богородице, а ову ћемо четврту за четири ступа јеванђелиста. Свети апостоле Марко, Јоване, Луко и Матија четири Божја јеванђелиста стуба, која држите и небо и земљу, вама се молимо и поклонимо, молите се Богу за нас грешне.“


Пета здравица – за петозарне мученике.

Драгојло Радојичић из Кастрата:

„Прву писмо за Боже помози, другу за добри час, трећу за Свете Тројице и мајке Богородице, четврту за четири ступа јевангелиста, а ову пету ћемо за петозарне мученике. За све оне који су пали за част и људско добро, који се муче да нас науче, од зла бране, и увек нам у помоћи били.“


Шеста – добродошлица.

Према казивању Милоша и Вукомана Ђукића из Свињишта:

„Пошто домаћин напуни шесту чашу, прекрсти се, спомене све здравице које су до сада попијене и каже:

'Ову ћемо шесту да здравимо за добродошлицу. Драги гости добро сте ми дошли! Ко дош`о добро дош`о. Добри долазили а зли залазили. Зли остали у речне лугове да враћају дугове, ни дугове вратили нити се кући повратили'.

Домаћин ову чашу здрави некоме у врх софре. Даље сви гости редом здраве домаћину:

'Домаћине, срећна наша добродошлица и виђење. У чи смо дом, помого му сам Господ Бог. Да нас Бог поживи много лета, да се ко браћа састајемо много лета и година, све у здрављу и весељу. Добро дошли домаћину и у добру га нашли'.

Свако, кад испије добродошлицу здрави се и љуби с домаћином док се сви гости не обреде овом здравицом.“


Седма – за здравље домаћиново.

Ову здравицу наздрављају гости домаћину. Благосиљају њега и његов дом и све укућане, ближу и даљу родбину.

Милан Милићевић (1936) из Лукова:

„Домаћине сретна ти слава! У здрављу славио много лета и година. Ову ћемо да пијемо за здравље нашега брата домаћина. За здравље: његове поштене главе, десне и леве руке, обе му се слагале и једна другу помагале. За здравље: његове домаћице његове браће и братучеда, синова и синоваца, кћери, унука и омладка и за здравље свакога од његова дома, рода и порода. За здравље његова стада широкога и рала дубокога. Куд год наш домаћин и његова деца поступали, свуд на срећу наступали. Куд год ходили, ходили путем широкијем а с образом светлијем. Да у здрављу дочекујемо славу много лета и година.“


Осма – за гостинско здравље.

Ову чашу домаћин здрави за здравље гостима или гостинско здравље. Уз ову чашу гости су већ добро поднапити, понашају се комотно уз песме и шале. Ако је мање гостију домаћин здрави редом сваком по имену. Ако их је повише, здрави једну чашу за све уједно.

Здравица за пријатна ручка или вечере.

Домаћин ову чашу здрави обично одмах после треће чаше док гости још ручају или вечерају.

Милан Радојичић из Иван Куле:

„Драга браћо и десно и лево, ову ћемо да пијемо за пријатна ручка. Ове године спремисмо онолико колико је Бог јаки дао, а до године ако бог да још боље и више. Ко спремао овај ручак жив био, а ко руча нек му прија.“


Ово није коначан крај назива здравица, о славама се пустају још и Протињача или Потурача, здравица за беле погаче, Здравица за здравље кумова и пријатеља, здавица за здравље омладине...


Требамо се подсећати своје традиције и чувати своје обичаје који су нам остали од старина, како би смо сачували и своју будућност.


препоручени тектсови: