• Facebook Social Icon
  • Twitter Social Icon
  • Instagram Social Icon
2018 - By Nikola Dragović - Politikolog
  • Никола Драговић

850 година Немањине караљевине у Топлици

Updated: Jan 27


Ова година је од изузетног значајна за Српску бит, ове године се обележава VIII векова од аутокефалности Српске цркве, а Црква и држава код Срба представљају нераскидиву везу, српски народ не би постојао без Српске цркве, у смутним временима Српска црква је била једина светла тачка саборности и наде целокупног народа.


Прошле године је у Куршумлији, у порти манастира Светог Николе, обележено 850 година од подизања првих Немањиних задужбина у Топлици, данашњој Куршумлији, месту из кога је Стефан Немања како удеони кнез започео своју државотворну и духовну мисију, ударио темеље српске државе и цркве.


СТЕФАН НЕМАЊА И АНА (слике преузете са Википедијe)

Стефан Немања, је рођен око 1113. године у Рибници, тадашњој Дукљи, данашњој Црној Гори. Његов отац Завида био је српски властелин и Велики жупан (титула „Велики жупан“, била је титула коју су носили српски владари у XI и XII веку). Као нajмлађи син Великог жупана Завиде, Стефан добија на управљане област око данашњих река Топлице, Ибра и Расине. Стефан је био ожењен Аном, за коју се зна да је била племкиња, али тачни подаци о њеном пореклу нису утврђени, са Аном је Стефан имао три сина и три ћерке.


У долини реке Топлице Немања гради свој двор, а на територији данашње Куршумлије, подиже два велелепна манастира. Манастир Свете Богородице подиже око 1159. године на веома живописном мсесту, на ушћу реке Косанице у Топлицу, а други манастир Светог Николе, подиже у периоду од 1165. до 1168. године, на узвишењу изнад данашњег градског насеља Куршумлије.

Кровови ових манастира били су прекривени велелепним оловним плочама, које су се пресијавале на сунцу. Због предивног изгледа оловних кровова манастира и њихове лепоте, народ је насеље око манастира назвао Беле Цркве, данашња Куршумлија назив Беле Цркве је задржала све до половине XVIII века.

Због трошења велике количине средстава у изградњи ових манастира Стефан долази у сукоб са својим оцем Завидом и старијим братом Тихомиром.


Остаци првих Немањиних манастира СВ Богородице и СВ Николе у Куршумлији

Немања бива поражен у сукобу и отац и брат га заробљавају и бацају у тамницу. Заточен у тамници, безнадежан и заборављен од свих, Стефан се посвећује молитвама, уз чију помоћ и силу Светог Ђорђа, успева да се домогне слободе и са својим следбеница победи брата и оца, око 1168. године преузме титулу Великог жупана.


Стефан се окреће стварању српске државе и проширује је на територије осталих српских земаља: Косова, Зете, Травуније, Захумља и Неретванске области.


Као Велики жупан Немања је свој двор преселио у Рас, али је Топлица за њега представљала битан војно - политички и духовни центар.

Након повлачења са власти и уступања престола своме млађем сину Стефану, Немања је одлучио да се са својом женом Аном замонаши у цркви Петра и Павла у Расу 1196. године и остатак свог живота проведе по узору на свог млађег сина Саву (Растка), коме се придружио на Светој Гори у новембру 1197. године. Његова жена Ана, монахиња Анастасија, свој монашки живот је наставила у манастиру Пресвете Богородице у данашњој Куршумлији на ушћу реке Косанице у Топлицу. Ана је 22. јуна 1200. године у овом манастиру испустила своју племениту душу а њене мошти су из Куршумлије пренете у Студеницу.


Топлица је за Саву Немањића, као и за његове родитеље, представљала велики духовни пијемонт Српског народа. Након добијања аутокефалности Српске цркве 1219. године, од цариградског партријарха Манојла и избелог византијског цара Теодора Ласкариса у Никеју. Сава одлучује да као Први Српски архиепископ, ПРВОГ ВЕРНИКА АУТОКЕФАЛНЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ крсти у манастиру Светог Николе у данашњој Куршумлији. Манастир Светог Николе постаје седиште Топличке епископије све до 1346. године и успостављана Српске патријаршије, када због изузетног значаја за државност и духовност Србије, Топличка епископија се проглашава Митрополијом, а Топлички епископ добија почасни назив Митрополита.


Владавина Осмалија је и Топлици оставила негативан траг, па тако учешће Срба у Великом Бечком рату (1683-1699.) између Аустрије и Османског царства и подизањем устанка Срба против Турака, који су уз помоћ Аустријског војводе Пиколоминија продрли до Косова, али их је код Качаника поразила османска војска, нагон чега је 1690. године уследила Прва велика сеоба Срба у правцу Јужне Угарске.


1690. године, Топлички епископ одлази са великом сеобом Срба, са патријархом Арсенијем IV преко Саве и Дунава. Због одласка православног становништва из Топлице под најездом турских војевача, Топличка епископија се припаја нишкој почетком XVIII века, за време митрополита нишког Јоаникија, а епископ добија назив Mитрополит Нишки и белоцрквански. Од 1690. године до данас Топличка епископија је у саставу Нишке.


Како би се сачуваo од заборава значај Топличке епископије, Српска православна црква је у XX веку, обновила успомену на стару Топличку епархију тако што је установила службу помоћног епископа са насловом епископ ТОПЛИЧКИ.

Изгледа да смо као народ веома незаитересовани за своју традицију и своје постојање, па се и ова година, која је значајна за целокупну нашу државност и духовност, обележава на веома скроман и стљив начин. Замислите неку државу из окружења која би имала прилику да се похвали оваквом историјом. Мишљења сам да би се целе године организовали разноврсни догађаји који би посећали да се у тој држави обележава 850 година од подизања првих задужбина њиховог државног утемељивача и 800 година независности њихове цркве.


Не може се стварати успешна садашњост без поштовања своје прошлости.

Слични текстови: