• Никола Драговић

- 141 година модерне Куршумлије

Updated: Feb 4, 2019

Сваког 19. јануара, данашња Куршумија се подсети своје садашње, модерне историје.

И ако је данашња Куршумлија била позната још у време Римљана, налазила се на граници две провинције Далмације и Горње Мезије, била је прва престоница Стефана Немање, једна је од значајних симбола српске државности и духовности... недаће којe су захватиле Српски народ нису ни њу заобишле.


У зиму 1690 године, долази до велике сеобе Срба, под вођством пећког Патријарха Арсенија III Чарнојевића, цео топлички и куршумлијски крај остали су без српског становништва. Насељавају га турски и арнаутски живаљ.


Њен нови развој и препород започиње од 19. јануара 1878. године, када је у Другом српско – турском рату, након 424 година ропства и окупације од стране Османлија, ослобођена.

Целокупни југ Србије, па тако и Куршумлија и Топлица, након ослободилачких ратова 1876 – 1878 и Берлинског конгреса, започињу свој економско – политички - културни успон.


Након завршетка рата Топлица је остала пуста, јер се становништво које је ту живело, Арнаути и Турци, иселило. Тако су ови крајеви постали пусти.


Карта Кнежевине Србије 1878

Ради насељавања ових крајева, Србија је 1880. године донела закон о насељавању ових крајева, у коме је централно место заузело насељавање Топлице. Посебним Законом су били регулисани услови насељавања.


Прошла је 141. година од ослобођења и развоја модерне Куршумлије, у којој су изграђене школе, болнице, обновљена села, зазвонила црквена звона, кренуло се са изградњом фабрика, једном речју започело је ново доба...


Сваког 19. јануара се поставља исто питање, где смо данас? Изгледа да је развој овог места, који је плаћен крвљу наших предака заустављен. Поређења ради 1953. општина Куршумлија је имала 39.772 становника, а на попису 2011. 19.200, што нам показује да се број становника смањио за преко 20.000 становника за само 58 година. Сведоци смо да се након више од века слободе коју су нам подарили наши преци, долази до стагнације овог краја. Крај који има историјско - културни значај за целокупан српски род, крај који је богат природним благом, онај крај који је изродио славни „Гвоздени пук“, крај из кога су многи доктори, инжињери, професори, адвокати, генерали... Данас је почео да се гаси и губи свој сјај.

Надам се да ће се век ипо од слободе ових крајева, обележити на достојанствен начин и да ће започети ново уздизање ових крајева као некада, сада већ давне 1878.


Текст објављен на интернет порталу ТОП НОВОСТИ

  • Facebook Social Icon
  • Twitter Social Icon
  • Instagram Social Icon
2018 - By Nikola Dragović - Politikolog