• Facebook Social Icon
  • Twitter Social Icon
  • Instagram Social Icon
2018 - By Nikola Dragović - Politikolog
  • Никола Драговић

Чести избори лоши за економију


Није прошло ни годину дана од како су одржани полседњи избори на територији републике Србије, а то су били редовни избори за председника Републике Србије у априлу 2017. Иако није прошло ни годину дана од последњих избора у јавности провејава идеја о изборима, овога пута ванредним парламентарним изорима.


Са правом се поставља питање да ли су нам нови избори потребни и какве користи би имали грађани од њих како у политичком тако и у економском погледу?



Подсећања ради последњи парламентарни избори одржани су 24. априла 2016. године заједно са редовним локланим изборима у већини општина и градова у Србији. Иако политички непотребни, парламентарни избори су одржани како би се заједно са локалним изборима постигао већи синергиски ефекат како би владајућа коалиција окупљена око Српске напредне странке остварила што бољи резултат у локалним срединама, имајући у виду да владајућа странка у појединим општинама и градовима, има изузетно лоше локално страначко руководство.


Као што сам помињао у једном од предходних блогова

Константна изборна кампања лоша слика

тако и стално одржавање ванредних избора, повлачи са собом негативне економске консеквенце.


Као каже професор Веселинов: „Све економске одлуке су политичке, све политичке одлуке су економске.“ Тако и политичка одлука, да се сваке године одржавају „неки избори“ углавном ванредни, садржи у себи економске последице.

Нико до сада није израчунао колико заиста коштају избори, јер поред званичних података о трошковима постоје и они трошкови који се не приказују. Званично се из буџета на изборе потроши око двадесет милона евра, који се користе за штампање гласачких листића, за исплату надокнада члановима бирачких одбора, набавку опреме за изборе (кутија, паравана, батерија за УВ лампе и слично), законску расподелу странкама за изборну кампању.


Какву економско – политичку поруку нам шаљу стални ванредни избори? Питање на које сваки политички аналитичар, политиколог и економиста има другачије мишљење, али једно је сасвим сигурно. Поред великих трошкова који произилазе из предизборних, изборних и постизборних радњи, константни избори шаљу слику да у земљи у којој се одржавају нема политичке стабилности, што са собом повлачи економске полседице, као што је заутаљање и одлазак страних и домаћих инвеститора који би желели да уложе свој новац у нова радна места и нове производне капацитете. Капитал је по природи „плашљив“ и не иде тамо где нема политичке стабилности. И ако се наши политичари на власти хвале да имају велику подршку у бирачком телу и самим тим легитимитет да владају, сталним расписивањем избора и „ванредним стањем“, изазивају сумњу код инвеститора и на политичку стабилност земље навлаче сумњу, што успорава економски развој.


Нашој држави која је у веома тешкој економској ситуацији, и у којој владајућа страна има преко 50% подршке бирача нису потребни још једни ванредни парламентарни избори. Јер расписивањем избора Влада би добила статус техничке Владе и не би могла да се посвети вођењу своје политике, већ би се усресредила на вођење изборне кампање. Парламент уместо да доноси важне законе, био би распуштен и сви закони у процедури чекали би неки нови сазив да их усвоји. Па би тако и неке важне економске одлуке које се односе на бољи живот грађана морале да сачекају неку нову Владу, неке нове посланике и неко ново време. Зато пре било какве одлуке о расписивању ванредних избора, требају се сагледати сви аспекти, па само онда, ако су они неопходни и неминови тада расписати ванредне изборе. Уместо политичке борбе потребно је усресредити се на економску борбу за бољи бољитак свих грађана.